Nemoguća misija bez Toma Kruza

Vintidž svadbeni banket jedan je od najzastupljenijih trendova u poslednjih nekoliko godina i verujte nam-pošto znamo šta pričamo (i pišemo 😊) dugo će ostati jedan od dominantnih. Znamo i zašto ali o tome neki drugi put. Lokacija, obavezno ona iz snova: usred vinograda, pored reke, na livadi u polju lavande, pored jezera, na litici iznad mora, u engleskom „kotidžu“ u sred Zemlje Nedođije. Magija u totalu, ful kolor i savršena rezolucija. 

Lepo zvuči i mi bi isto tako. Svaki dan. Pun Instagram takvih magija. Pomislio bi čovek da se  svaki treći mladenci venčavaju za milion dolara u natur ambijentu sa raskošnom scenografijom koju kao da je spejs šatl spustio direkt odozgo. Postoji, međutim, mali problem od koga može da se završi na traumatologiji. Onaj koji ne radi ovaj posao nema ni najblažu predstavu u kakvo je kolo ušao kad poželi da se venčava na livadi u smilju i bosilju.  

Ovi su nas mladenci kontaktirali nakon što su već odredili lokaciju i imali generalnu ideju šta žele. Pokušavši sami da naprave ceo projekat svog banketa, već posle par koraka naišli su na logističke probleme i kontaktirali su nas za podršku. Nakon prvog brifa situacija je bila sledeća:    

• Svadbeni banket se održava u potpunosti napolju pod vedrim nebom
• Konjički klub izabran je za lokaciju venčanja 
• Veliki broj dobavljača već je dogovoren  

Lokacija je majka. Ili maćeha?   

Konjički klub, lep sam po sebi, u ovom je slučaju bio izuzetno izazovna lokacija. Teren kluba je neravna utabana zemlja što je onemogucilo postavljanje podne konstrukcije. Time smo ostali uskraćeni za prvi element rafiniranog banketa, uspevši da  postavimo sa mukom jedino plesni podijum kako nam gošće ne bi ostale zakoavnih potpetica u zemljanom tlu. Uvidom u nedovoljne kapacitete kluba za svatove od 170 osoba morali smo da obezbedimo podršku „sa strane“  a u šta je ulazila hladnjača za led, držanje kolača i torti, kao i dodatnog restoranskog inventara poput čaša, escajga, posuđa, tekstilnih podloga, stoljnjaka. Za taj broj gostiju obezbedili smo dodatne konobare i ostalo osoblje koje je moralo biti upoznato sa terenom pre samog banketa kako bi znali na šta dolaze i šta ih čeka. Poseban problem bila je udaljenost logističkog dela od samog svadbenog prostora – konobari su imali 100 metara hoda, non-stop tamo, onamo, od šanka do stolova sa gostima.  

Lokacija je zahtevala dodatno osvetljenje prostora jer je kao i svaki drugi, i ovaj banket zašao do duboko u noć. U prirodnom okruženju, pored reke i daleko od urbanog ambijenta svatovima smo morali da obezbedimo siguran dolazak do ne baš dostupnih toaleta, kao i da posebno isplaniramo efikasno parkiranje na vrlo ograničenom prostoru. 

Sve sve ali napolju 

Najveći izazov bila je apsolutna nepopustljivost mladenca po pitanju venčanja pod otvorenim nebom. Ispostaviće se da je ovaj zahtev u slučaju konjičkog kluba nesumnjivo najveći zadatak sa kojim se Arkadia tim susreo. Odgovorno tvrdimo. Da se razumemo – kad se osvrnemo unazad nema čega nije bilo. Samo što nismo pravili venčanje pod vodom. Nije isključeno, ostanite sa nama i dalje, ko zna šta če još da nas snađe. I nas i naše buduće mladence. I radujemo se tome. Ali ovaj banket bio je naša najveća avantura. Jer, kad nešto baš zakucate  ekserom o vrata onda dođe gospodin Marfi i zakuca sa druge strane. A vi hteli ne hteli – on ulazi. Otvarajući nogom. Ili kišom sa nebesa u ovom slučaju.  

Kada Arkadia tim organiziuje svadbu na otvorenom dve nedelje unapred prati vremensku prognozu. Ovoga puta ona je i pored avgusta meseca, bila vrlo loša i takva je ostala do same svadbe. Četiri dana uoči svadbe kiša je neprestano padala, načinivši od zemljanog tla žitku masu.  Uz veliki pritisak i naše insistiranje mladenci shvataju da neki šator mora da se postavi ali zbog tako nepovoljnog zemljišta došao je u obzir samo providni šator sa konstrukcijom i krovom. Onda sledi odlazak na lokaciju sa timom koji postavlja šator da bi isprojektovali sve pozicije i potrebne detalje (kao na primer da li šleper sa opremom za šator može da priđe prilično strmim i malim putema do lokacije… tu sledi naše sečenje grana na drveću 😊). U četvrtak, dva dana pred banket, sviće sunčan dan, što nas je neznatno umirilo, i pored i dalje konstantno loše prognoze. Šator je montiran i zatvoren zbog vetra tokom noći. A noć je došla kišonosna, puna pljuskova sa grmljavinom. Ujutru na krovu šatora zatičemo džepove pune vode koji se ne mogu prazniti metodom „podupri motkom i guraj na gore“. Unutrašnjost šatora je potpuno mokra od kondenzacije. Paralelno sa pronalaženjem metode isušivanja šatora i pražnjenja vodenih džepova, oprema koja je pristigla morala je da se raspoređuje, da se rešava dekoracija, stolovi, osvetljenje. U žitko zemljište propadaju ljudi, kamioni, pikapovi, naše vreme do početka banketa. U tom času shvatamo i da će jako velika vlaga na podu stvoriti pravo blato na tlu i da smo u opasnosti da svadbeni banket na koji svatovi dolaze u odelima i večernjim haljinama preti da se pretvori u žur u blatu. Koji niko nije planirao.  

Na muci se  poznaju ortaci 

Uz najbolji tim koji u finalnim danima pred svadbenu proslavu ne spava već samo radi i misli kako da nemoguće postane moguće uspeli smo da realizujemo jedan od najtežih banketa sa kojima smo se susreli. I pored kiše koja je nemilosrdno padala dva dana pre svadbe, dan uoči i tokom same svadbe proslava je održana. Za munjevito kratko vreme kupljeni su etisoni kojima su napravljene staze u šatoru i do njega, kako bi se sprečila blatnjava katastrofa, nabavljene su grejalice kojima je podignuta neočekivano niska noćna temperatura za kraj avgusta, osigurana straža nekoliko članova tima kako se krov šatora ne bi urušio od kiše tokom banketa.    

Sa ketering timom smo ostvarili sjajnu saradnju i postali kroz ovo iskustvo dobri prijatelji, kao ratni drugovi koji zajedno prođu sve i svašta pa onda vide jedni u drugima beskrajne mogućnosti  za zajedničku budućnost. Velika podrška svih saradnika koji su učestvovali u ovom putešestviju došla je kao dragocen dar kojim su nagradili trud, muku, istrajnost i rešenost Arkadia tima da po svaku cenu posao uradi do kraja i profesionalno. 

Dragocena uspomena druge vrste 

Rekosmo li maločas da još nismo organizovali venčanje pod vodom? Računajte da je ovaj banket naš kondicioni trening za budući Atlantida koncept Arkadia venčanja. Jer, i posle toliko godina i mladenaca koji su prošli kroz naše živote i srca, iznenađuje nas koliko smo toga prošli i preživeli zahvaljujući banketu u konjičkom klubu: 

• Ulazak u posao do pola dogovoren i započet dupla je muka 
• Unapred dogovoreni dobavljači sa kojima niste ranije sarađivali potencijalna su tempirana bomba  
• Insistiranje u vezi sa pojedinim organizacionim elementima u kombinaciji sa zakucanim konceptom na kraju košta daleko više nego što je planirano
• Kad vam u Srbiji kažu da sve može znajte da zapravo dosta toga neće moći  
• Vintidž lokacije zahtevaju neizmerno velike infrastrukturne pripreme (voda, struja, podloga, dodatni dobavljači) 
• Budite u pripravnosti da ako treba izvlačite kamion iz blata i grejete avgustovsku noć
• Uvek, ali uvek insistirajte na uigranom restoranskom personalu
• I kada nađete savršenu alternativu klijent nekada neće da sluša 
• Nebo je granica jer nebo određuje vremenske prilike 
• Neke poslove možda treba odbiti?

Na kraju ove avanture, kada se svedu računi i sabere snaga posle svega, još jednom smo potvdili ono što odavno znamo.  Klijent mora da sarađuje ako želi da zamišljenu viziju ostvari zajendo sa nama. Epilog svadbe u konjičkom klubu je bio da je ceo banket koštao daleko više nego što je bilo planirano, a da su se u okolnostima koje nisu išle na ruku zamišljenom konceptu, ceo krajolik, romantika mesta i željena slika delimično izgubili.  

Ostvarenje preuzetog  posla uspeo je da se realizuje samo zahvaljujući osnovnoj vrednosti koja je fundament Arkadia tima – potpuna posvećenost Arkadia viziji koju živimo svaki dan.